Zajedničko istraživanje je od suštinskog značaja za poboljšanje praćenja i zaštite medveda, vukova, risova i zlatnih šakala u celom Jadransko-jonskom regionu, gde se populacije, staništa, pretnje i sistemi upravljanja često prostiru preko institucionalnih i nacionalnih granica. Saradnja između istraživača, univerziteta, istraživačkih instituta, organizacija za zaštitu prirode, organa za upravljanje zaštićenim područjima, vladinih institucija, lokalnih stručnjaka i drugih pružalaca podataka može povećati geografski i vremenski obuhvat istraživanja i omogućiti analize koje ne bi bile moguće korišćenjem podataka iz pojedinačnih projekata ili institucija.
Zajedničko istraživanje treba da se zasniva na transparentnosti, uzajamnom poštovanju, jasno definisanim odgovornostima i odgovarajućem priznanju doprinosa. Uloge učesničkih institucija i pojedinaca treba da budu razmotrene i, kad god je moguće, dogovorene pre nego što se analiziraju podaci ili pripreme rezultati istraživanja. Ovo je posebno važno kada se postojeći skupovi podataka za praćenje, uzorci, fotografije, genetski materijal ili neobjavljene informacije kombinuju iz više izvora.
Upotreba podataka i drugih istraživačkih materijala treba da poštuje uslove pod kojima su ti podaci prikupljeni, kao i sve sporazume između pružalaca podataka i saradnika. Podaci se ne smeju koristiti za nove istraživačke svrhe, deliti sa trećim stranama ili objavljivati na način koji nije dogovoren sa originalnim pružalcima podataka, osim ako relevantne dozvole ili sporazumi ne dozvoljavaju takvu upotrebu.
Autorstvo treba da odražava značajan doprinos istraživanju i pripremi publikacije, dok pojedinci ili organizacije koje pružaju vredne podatke, podršku na terenu, tehničku pomoć ili druge oblike pomoći koji ne ispunjavaju kriterijume za autorstvo, treba da budu adekvatno priznati. O doprinosima treba otvoreno razgovarati i revidirati ih kada se uloge u projektu promene.
Naučne publikacije, izveštaji, mape, prezentacije i javne komunikacije treba da tačno prikazuju metode, izvore podataka, ograničenja i doprinose koji su uključeni u istraživanje. Osetljive informacije, uključujući precizne lokacije ranjivih populacija, mesta za razmnožavanje ili odmor, lokacije gde dolazi do smrtnosti ili druge informacije koje bi mogle da izazovu rizike za očuvanje prirode, treba obrađivati u skladu sa principima odgovornog deljenja podataka.
Saradnici bi trebalo da nastoje da reše neslaganja putem ranog i transparentnog komuniciranja. Ukoliko se sporovi u vezi sa korišćenjem podataka, autorstvom, interpretacijom ili objavljivanjem ne mogu rešiti neformalno, učesničke institucije bi trebalo da koriste dogovorene procedure za posredovanje ili rešavanje sporova. Opšti cilj bi trebalo da bude promovisanje pravedne i produktivne saradnje, uz očuvanje naučnog integriteta, zaštitu osetljivih informacija i priznavanje doprinosa svih učesnika.
Principi saradnje u istraživanju
Transparentna i pravedna saradnja
Zajedničko istraživanje koje uključuje velike mesojede i zlatne šakale trebalo bi da se zasniva na transparentnosti, uzajamnom poštovanju, naučnoj integritetu i jasno definisanim odgovornostima. Cilj saradnje treba da bude kombinovanje komplementarnih stručnosti, podataka, resursa i znanja, uz osiguranje da svi učesnici budu adekvatno priznati za svoj doprinos.
Istraživači i institucije bi trebalo da razgovaraju o ciljevima, očekivanim rezultatima, ulogama, odgovornostima i opštim uslovima saradnje što je pre moguće. Ukoliko projekti uključuju više zemalja ili institucija, razlike u nacionalnom zakonodavstvu, institucionalnim procedurama, vlasništvu nad podacima, etičkim zahtevima i prioritetima u oblasti zaštite treba da budu prepoznate od samog početka.
Definisanje uloga i odgovornosti
Uloge učesnika, uključujući istraživače, institucije, organizacije za zaštitu prirode i druge saradnike, treba jasno definisati. U zavisnosti od projekta, odgovornosti mogu uključivati planiranje studije, terenski rad, prikupljanje uzoraka, identifikaciju vrsta, upravljanje podacima, laboratorijske analize, statističku analizu, interpretaciju, finansiranje, koordinaciju projekta i pripremu publikacija ili izveštaja.
Odgovornosti ne bi trebalo da se dodeljuju isključivo na osnovu pripadnosti određenoj instituciji ili radnog staža. One bi trebalo da odražavaju stvarni doprinos svakog učesnika i mogu se menjati tokom trajanja projekta. Značajne promene u odgovornostima treba da budu predmet diskusije i da budu dokumentovane.
Prekogranična i interdisciplinarna saradnja
Budući da se populacije velikih mesojeda i zlatnih šakala često prostiru preko administrativnih i državnih granica, treba podsticati zajedničko istraživanje između susednih zemalja i institucija. Tamo gde je to prikladno, treba koristiti zajedničku terminologiju, kompatibilne skupove podataka, zajedničke metodološke principe i koordinisane analitičke pristupe.
Takođe treba podsticati interdisciplinarnu saradnju, posebno tamo gde ona doprinosi boljem razumevanju ekoloških, genetskih, veterinarskih, socijalnih, ekonomskih aspekata ili aspekata očuvanja populacija velikih mesojeda i zlatnih šakala.
Rani dogovor
Za projekte koji uključuju značajne zajedničke skupove podataka, uzorke ili druge istraživačke materijale, partneri bi trebalo da razmotre mogućnost uspostavljanja pisanog sporazuma o saradnji ili sporazuma o korišćenju podataka pre početka analize. Takav sporazum može definisati svrhu istraživanja, učesničke partnere, odgovornosti, pristup podacima, očekivane rezultate, principe autorstva, način navođenja izvora, poverljivost i procedure za rešavanje neslaganja.
Rani dogovor može sprečiti nesporazume i doprineti tome da saradnja ostane transparentna i pravedna tokom celog procesa istraživanja.
Upotreba podataka, uloge i odgovornosti
Odgovorno korišćenje zajedničkih podataka
Istraživački podaci treba da se koriste u skladu sa uslovima pod kojima su prikupljeni i sa svim sporazumima koji su uspostavljeni između pružalaca podataka i saradnika. Pre nego što se spoje skupovi podataka iz različitih institucija ili zemalja, istraživači treba da razjasne dozvoljene načine korišćenja podataka i sva ograničenja u vezi sa analizom, ponovnom distribucijom, objavljivanjem ili javnim objavljivanjem.
Podaci koji su prikupljeni za jednu konkretnu svrhu istraživanja ne bi automatski trebalo da se smatraju dostupnim za istraživanja koja nisu povezana. Ukoliko nova istraživačka pitanja ili dodatne analize značajno prošire prvobitnu svrhu deljenja podataka, potrebno je konsultovati se sa relevantnim pružaocima podataka.
Priznavanje zasluga pružalaca podataka
Treba adekvatno priznati doprinos institucija i pojedinaca koji prikupljaju, upravljaju, obrađuju ili pružaju podatke. Ovo je posebno važno za dugoročne programe praćenja, gde vrednost skupa podataka može zavisiti od višegodišnjeg terenskog rada i doprinosa mnogih ljudi.
Dobavljači podataka treba da imaju mogućnost da razumeju kako će njihovi podaci biti analizirani i kako će rezultati te analize biti predstavljeni. Ukoliko je potrebno, trebalo bi da budu pozvani da učestvuju u interpretaciji i pripremi rezultata, posebno kada je njihovo lokalno ili dugoročno znanje važno za razumevanje rezultata.
Uzorci, slike i ostali istraživački materijali
Isti principi bi trebalo da se primenjuju i na biološke uzorke, fotografije, genetski materijal, kolekcije tkiva, skupove podataka dobijenih pomoću foto-zamki, zvučne snimke i druge materijale koji se koriste u istraživanju. Pre nego što se ovi materijali prenesu ili koriste od strane drugog istraživačkog tima, potrebno je razjasniti odgovornosti i uslove za njihovu upotrebu.
Istraživači treba da poštuju relevantne dozvole, etička odobrenja, dogovore o vlasništvu, sporazume sa vlasnicima zemljišta ili nadležnim organima i druge uslove koji se odnose na prikupljanje ili čuvanje istraživačkog materijala.
Interpretacija podataka i ograničenja
Saradnici bi trebalo da imaju pristup dovoljnim informacijama o poreklu, metodama prikupljanja, kvalitetu i ograničenjima zajedničkih skupova podataka kako bi ih mogli adekvatno interpretirati. Razlike u obimu uzorkovanja, metodologiji, prostornom obuhvatu, vremenskom obuhvatu ili kvalitetu podataka između različitih skupova podataka trebalo bi da budu dokumentovane i uzete u obzir tokom analize.
Nijedan partner ne bi trebalo selektivno da koristi ili izostavlja podatke, samo da bi postigao željeni naučni ili konzervatorski zaključak. Analitičke odluke treba da budu naučno opravdane i, kada je to prikladno, o njima treba razgovarati među saradnicima pre objavljivanja.
Autorstvo, zahvalnost i priznanje
Principi autorstva
Autorstvo treba da odražava značajan intelektualni ili praktični doprinos istraživanju i pripremi publikacije. Odluke o autorstvu treba da se zasnivaju na doprinosu, a ne na institucionalnoj poziciji, stažu, finansiranju ili samom vlasništvu nad organizacijom ili skupom podataka.
Mogući doprinosi mogu uključivati razvoj istraživačkog pitanja ili metodologije istraživanja, obimnu prikupljanje podataka, laboratorijske ili analitičke aktivnosti, statističku analizu, interpretaciju rezultata, pripremu rukopisa ili značajnu kritičku reviziju konačne publikacije.
Očekivanja u vezi sa autorstvom treba da se razmatraju što je moguće ranije, a potrebno je da se ponovo razmotre ako se doprinos saradnika promeni tokom projekta. Svi predloženi autori treba da imaju priliku da pregledaju i odobre konačnu verziju rukopisa pre podnošenja.
Zahvalnost za doprinos
Ne svaki doprinos nužno ispunjava kriterijume za autorstvo. Pojedinci, institucije, terenske ekipe, rendžeri, tehničari, lokalni stručnjaci, građani-naučnici, upravnici podataka, finansijske institucije i drugi saradnici koji pružaju značajnu podršku treba da dobiju odgovarajuću zahvalnost, ukoliko njihov doprinos ne opravdava autorstvo.
Zahvalnosti treba da budu konkretne i da odražavaju stvarni doprinos. U slučajevima kada veliki programi praćenja uključuju veliki broj saradnika na terenu, nadležne institucije treba da uspostave odgovarajući i transparentan sistem za priznavanje njihovog kolektivnog doprinosa.
Navođenje izvora podataka i institucija
Institucije koje su odgovorne za dugoročno praćenje ili održavanje važnih skupova podataka treba da budu adekvatno identifikovane u publikacijama i drugim materijalima. Kada je moguće, publikacije bi trebalo jasno da navedu poreklo glavnih skupova podataka i institucije ili projekte koji su odgovorni za njihovo prikupljanje.
Navođenje podataka ili korišćenje drugih formalnih mehanizama za priznavanje treba primenjivati kada je to prikladno i kada to propišu nadležni pružaoci podataka ili upravljači baza podataka.
Jasna komunikacija o autorstvu i priznanju može pomoći u sprečavanju nesporazuma i podržati pravednu saradnju između institucija i zemalja.
Objavljivanje, komunikacija i rešavanje konflikata
Priprema i recenzija publikacija
Zajedničke publikacije treba da tačno opisuju poreklo podataka, korišćene metode, učesničke institucije i relevantna ograničenja studije. Kada se kombinuju skupovi podataka iz različitih zemalja, institucija ili programa za praćenje, razlike u metodologiji, načinu uzorkovanja ili kvalitetu podataka treba transparentno da se navedu.
Svi autori koji su doprineli radu treba da imaju razumnu mogućnost da pregledaju rukopis i daju komentare pre podnošenja. Naučne razlike treba rešavati kroz diskusiju o dokazima, metodama i tumačenju, a ne kroz isključivanje alternativnih stavova.
Osetljive informacije u publikacijama
Istraživači bi trebalo da razmotre potencijalne posledice po očuvanje prirode koje može imati objavljivanje detaljnih informacija o velikim mesojedima i zlatnim šakalima. Naučne publikacije, mape, prezentacije, izveštaji, veb-sajtovi i drugi materijali ne bi trebalo da nepotrebno otkrivaju precizne lokacije legla, mesta za razmnožavanje ili odmor, ugrožene jedinke, mesta gde dolazi do smrtnih slučajeva ili druge osetljive informacije.
Tamo gde su detaljne informacije o prostoru naučno neophodne, potencijalni rizici treba da budu procenjeni i da se primene odgovarajuće mere zaštite. Ovaj princip treba da bude u skladu sa odredbama o otvorenim podacima i odgovornom deljenju informacija.
Javna komunikacija
Rezultati istraživanja treba da budu saopšteni precizno i srazmerno. Javna saopštenja treba da razlikuju utvrđene rezultate, preliminarna saznanja i nesigurna tumačenja. Posebna pažnja treba da se posveti prilikom saopštavanja informacija koje bi mogle da utiču na stavove javnosti prema velikim mesojedima, zlatnim šakalima, lovu, uzgoju stoke ili sukobima između ljudi i divljih životinja.
Kada se rezultati istraživanja prenose putem medija, veb-sajtova ili društvenih mreža, uloge institucija koje učestvuju u istraživanju i glavnih doprinositelja treba da budu adekvatno istaknute.
Rešavanje konflikata
Moguće su razlike u mišljenjima u vezi sa vlasništvom nad podacima, pristupom podacima, analitičkim odlukama, autorstvom, interpretacijom ili objavljivanjem. Takve razlike treba rešiti što je pre moguće putem direktne i korektne komunikacije između relevantnih saradnika.
Ukoliko se neslaganje ne može rešiti neformalnim putem, partneri bi trebalo da koriste procedure utvrđene u relevantnom sporazumu o saradnji ili korišćenju podataka. U zavisnosti od prirode spora, ovo može uključivati konsultacije sa koordinatorima projekta, predstavnicima institucija, nezavisnim naučnim kolegama ili drugim dogovorenim mehanizmima posredovanja.
Cilj bi trebao biti da se neslaganja reše na pravedan način, uz zaštitu naučne integriteta i održavanje konstruktivnih odnosa između institucija i pojedinaca koji sarađuju.